Romi iz Vranja i okoline priređuju raskošne i glamurozne svadbe koje koštaju od po nekoliko desetina hiljada evra i traju po nekoliko dana.
Romska svadba u Vranju, privatna arhiva
Ako se zna da je romska zajednica najsiromašnija baš ovde, da se iz nje regrutuje najveći broj korisnika socijalne pomoći, onda zaista ostaje nejasno odakle novac da se iz godine u godinu prave sve skuplje svetkovine.
Odgovor leži u činjenici da te svadbe organizuju Romi koji rade na privremenom radu u zemljama zapadne Evrope - Nemačkoj, Švedskoj, Belgiji, Holandiji.
Devetesetih godina prošlog veka bežeći od rata mnogi Romi su spas potražili u pomenutim zemljama.
Nakon nekoliko godina dobili su dozvolu za ostanak pa zatim posao i tamo su više od 25 godina. Stekli su značajan imetak i novac, pa ne žale da ga troše kada „u starom kraju“ priredjuju svadbena veselja.
Za razliku od Roma gastarbajtera, ovdašnji pripadnici romske nacionalne manjine organizuju skromnije svadbe sa manjim budžetom.
Naravno ima i onih i to u većem broju koji i ne pomišljaju da organizuju svadbe jer jedva preživljavaju, pa skromno, uz muziku sa interneta, malo ića i pića, obeležavaju svoje veselje.
Svadbena veselja Roma u Vranju i okolini su drugačija kada je reč o ceremoniji nekad i sad.
Svadbeni običaji su znatno izmenjeni tako da se danas pojedini običaji ne praktikuju kao ranije. Trpeza je takodje drugačija, i svakako bogatija.
Zoran Demirović (70) je penzioner koji potvrđuje ovakve navode, ističući da vremena koja su prošla bude nostalgiju u starim Romima, koji se rado sećaju svadbi od pre 40 godina a posebno kada je svirao orkestar Bakije Bakića.
- Subota je bila obavezna za prvi dan svadbe kada se sviralo svekrvino oro.
Muški svatovi su sa po litrom „ljute“ ispred kafane „Belo Jagnje“ u centru Gornje Čaršije uz zvuke trube vodili kolo.
Za to vreme ispred domaćinovog doma svekrva je sa ženama u šalvarama čekala domaćina i goste.
Zatim bi domaćin poveo goste i nakon pozdrava svekrva bi zaigrala čuveno svekrvino oro - seća se Demirović.
- Kapelnik orkestra morao je da ima šešir gde su se redjale novčanice a do njega bi bubnjar na kolenima lupao svoj goč dok je svekrva igrala.
E, to je bila lepota - kaže Demirović - Danas toga nema. Nije bilo jela sa skare već su se na ogromnim kazanima krčkala ukusna jela.
Prema njegovom sećanju, prvi dan svadbe se kuvao pasulj i čuvena „janija“, a svadbe su bile organizovane na otvorenom pod vedrim nebom.
Drugi dan pored jela specijalitet je bio pilav sa kiselim mlekom. Nije bilo ni govora da se svadba održi u kafani, bez obzira na vreme.
- Konačno treći dan rano ujutro budili smo mladu pa zatim prodefivovali ulicama i sokacima Vranja uz starejka, trube i crvenim domaćim vinom - sa setom se seća Demirović.
Danas se romske svadbe organizuju u poznatim kafanama i restoranima A2, „Staklenik“, „Tron“,“Dom Vojske“, gde se za meni izdvaja od 15 do 22 evra po osobi.
Pored kafanskog menija većina Roma koja organizuje svadbe sprema praseće pečenje i plus još po nekoliko komada mesa za većeru, a mnogi nude skupa alkoholna pića poput viskija.
Na romskim svadbama možemo videti popularna lica sa muzičke estrade, a za svaku pohvalu je da Vranje ima dva najjača romska orkestra koji dominiraju širom Evrope, „Plave Zvezde“ i „Energy Bend“.
Šef orkestra „Plave Zvezde“ Elvis Silistarević kaže da je njegov bend pratio skoro sve poznate pevače.
- Svirali smo širom Evrope i videli razna glamurozna veselja. Ljudi imaju para pa ne žale da daju veliki bakšiš.
Zadovoljan sam i ja i moji muzičari. Ovde u Vranju kod ovdašnjih Roma slabije prolazimo što je i razumljivo.
Romi pak na privremenom radu u inostranstvu koji ovde priredjuju svadbe takodje ne žale novac i zadovoljno trljamo ruke. Bakšiš je u proseku od 300 do 500 evra po osobi a ima nas devetoro.
Bilo je i nekoliko svadbi kada smo podelili i više od hiljadu evra po osobi, ali to je retkost. Kod ovdašnjih Roma zadovoljstvo je podeliti po stotinak evra - kaže Silistarević.
Stanko Mustafović bavio se muzikom do nedavno. On je prestao da svira bubnjeve jer se pojavio novi stil i mladji muzičari su preuzeli primat.
Nije bilo kao sada, kaže Mustafović, svirali smo samo našim Romima i zarađivali skromno, sada je mnogo bolje jer ko svira kod gasterbajtera dobro prolazi.
- Zaradjivao sam skromnije jer smo svirali kod ljudi koji su radili u „Yumku“ ili „Koštani“ a ostali su bez posla.
Sada ovi mladi sviraju kod „papiraša“ gde ima para pa prolaze znatno bolje.
Naši Romi više i ne priredjuju svadbe, ljudi nemaju para - kaže Mustafović.
O Roma tari Vranja em paše kerena šuže, bare em glamoruzna bijava kolenge dena po but milje evrija em kote o bijava po but dive.
Ako djanelape kaj najćorore djivdinena akate em najbut taro romano djivdipe isi manuša kola lena socijalno dejba, ava dji ko pučipe sostar akate vakeripe em kotar pare te kerenpe esavke bijava.
O vakeribe pašljola ki činjenica kaj adala bijava kerena o Roma kolaj bi buti upre ko duripe, ko inostranstvo ki Nemačko, Švedsko, Belgija, Holandija.
Ko enjavardešta berša okole vekoste but Roma našle ke Evropake puvja kola etočka vakerdjam.
Palo dajek berš olenge dindjape šajipe te ačon upre,dindjelen buti em on adari po but taro 25 berš. Ale dji o barvalipe kerdje khera pare em adalese na žalinena ked kerena o bijava “ko purano than“ kerena najbare bijava.
Ked na dika olen em vakera taro Roma kola akate djivdinena adala Roma kerena po skromna bijava poari dena pare asi muzika poa ari isi piba em ajba.
Isi em okola kola kola kola našti te keren bijava adalese so nanelen em so djivdinena but pare. E bijavese adetija ule averćane nego so inje em nane sar so inje angleder.
E bijavese adetija menindjepe taro berš ko berš em akana sa adava ulo ko jek aver adeti. I sofra akana po barvali em po but alape em pijelape.
O Zoran Demirović(70) penzioneri kova vakeri kaj sa adava adjaar, em motoj kaj o vakti so naklo anela je nostalgija ko purane Roma, kola bahta setinenape taro adava vakti ked angleder 40 berš bašaldja o Bakija Bakić.
-Subota inje obaveza te kerelpe bijav ked bašalipe e sasaki gili.
O murša pumare šišeja anglo „Belo Jagnje“ ko maškar ki „Gornja Čaršija“ kelena inje a bašalena o trube.
Aso adava vakti angle domačineso kher i sasuj em o djuvlja ko šalvare adjikerdje e goston em te kelel i sasuj e sita.
Pala adaleste o domačini em o gostija poari avena anglo kher pozdravinenape e duvljenca i teg i sasuj kelela e sasako oro - setinipe o Demirović.
- O kapelniko taro orketar injele šeširi kote inje čivenape o lilale pare a uzo leste o gočobija ko kočija bašaldja asi sasuj po goči.
Adava inje šužipe baro - Vakeri o Demirović - Avdije adava nane. Na inje ajba tari skara ko bare kazanja keradjepe šuže abinja.
Palo oleso setiba o prvo dive kerdjape gravo em „janija“ em o bijava inje ko pravdo avrijal so sare djanena.
Dujto dive taro abinja sar specijalitet inje pilavi ušle tudeja. Ni na vakeripe inje o bijav te ovel ki kafana savo te ovel o vreme.
-O trito dive rano sabajle vazda inje e borja pa teg la te pira palo mahale pija loli mol kela ,gilava o starejko inje so vakeri mora adava te ovel - setinipe o Demirović.
Avdisutno vakti o bijava kerenape ko elitna em šuže kafane A2, Staklenik, Tron, Dom Vojske em ate aso meni delape taro 15-22 evrija taro manuš.
Uzo kafanako meni o Roma dena pumendar balano mas. Pana kotora masa aso ajba em but djene dena skupa pivija em dji o viski.
Ko Romane bijava šaj te dika pendjarutne manušen tari estrada, a aso pohvale so tari Vranja isi duj najpendjarutne orkestrija kola dominirinena ki celo Evropa adava o „Plave Zvezde“ em o „Energy Bend“.
O kapelniko taro orkestar „Plave Zvezde“ o Elvis Silistarević vakeri kaj oleso orkestar pratindja sa e pendjarutne pevačen taro romanipe em gadjikanipe.
- Bašaldjam ki celo Evropaem dikljam but šuže bijava. E manušen isi pare em na žalinena te den baro bakšiši.
Zadovoljno injum i me i me amala o muzičarja. Ko amare Roma tari Vranja po slabo naka nane e romen pare sar akalen upre.
O Roma kola kerena buti upre em akate kerena o bijava na žalinena o pare a amen šukar naka ko bašaliba. Bakšiši isi taro 300-500 evrija taro manuš a injam eva muzičarja.
Inje em disave bijava ked leljam po but taro milja evrija a adava nane stalno. Ko avdisutne Roma la dji o šel evrija soj prosek - vakeri o Silistarević
O Stanko Mustafović bašaldja dji sigende. Ov na bašali so alo nevo muzičko pravco em po terne kola lelje primat.
Na inje sar akana vakeri o Mustafović,bašaldjam amare romege kola ačile bi bučako a kerdje buti ko „Yumko“ em „Koštana“.
Akana akala bašalena aso „papirašija“ kolen isi pare em nakena but šukar.
Amare Roma em na kerena bijava nane e manušen pare - vakeri o Mustafović.
Ovaj tekst produciran je uz podršku Ministarstva kulture i informisanja u okviru projekta "Šunen E Romen". Stavovi izneti u tekstu isljučiva su odgovornost OK Portala i ni na koji način ne odražavaju stavove Ministarstva kulture i informisanja.
OK RADIOVrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
