Predsednik Osnovnog suda u Vranju Stojadin Stanković ukazuje da je svrsishodnije delovati preventivno u sprečavanju korupcije nego kasnije lečiti ovu pojavu.
Stanković: Za pet godina 150 predmeta u vezi korupcije FOTO S. Tasić/OK Radio
Stanković kaže da u Osnovnom sudu najviše ima prijava korupcije koje se odnose na privredu, ali i da državni organi nisu bez koruptivnih elemenata, sudeći barem po predmetima za ova dela koji su vođeni ili se vode u ovom sudu.
OK RADIO: Ima li korupcije u pravosuđu i kako se u Osnovnom sudu u Vranju borite sa tom pojavom?
STANKOVIĆ: Svakako da korupcije ima u svakoj državi, pa i u našoj, a toga nije pošteđeno ni pravosuđe. Borba protiv korupcije izuzetno složena i zahteva aktivnosti celog društa.
U ovom periodu bila je jedna prijava koja se odnosi na radnika suda, i još uvek po toj prijavi radi Osnovno tužilaštvo, sprovodeći istražne radnje.
Drugih prijava konkretno u našem sudu nije bilo. Postupak još nije završen, ne radi se o sudiji, već o službeniku ovog suda.
Prijavu sam podneo ja kao predsednik suda, a u cilju istrage, ne mogu da otkrivam detalje.
Šta pokazuje sudska praksa, ima li predmeta koji se tiču korupcije?
- Kada se radi o Osnovnom sudu u Vranju, možemo reći da je od 2010. godine pa do danas vođeno više postupaka zbog krivičnih dela sa koruptivnim elementima.
Tako je recimo za krivično delo „zloupotreba službenog položaja“, za deo u kome je nadležan osnovni sud, vođeno ukupno 187 postupaka protiv okrivljenih.
Od toga je doneto 49 osuđujućih presuda. Praktično, može se uočiti ova disproporcija između broja prijavljenih slučajeva korupcije, i broja donetih osuđujućih presuda.
U ostalim odlukama koje su donošene uglavnom je reč o tome da je optužba odbijena ili je u jednom broju slučajeva obustavljen postupak zbog nenadležnosti, a u jednom broju slučajeva su okrivljeni oslobođeni od odgovornosti.
Možete li da navedete neke konkretne primere uz pojašnjenja šta je sporno, pa se vode procesi za korupciju?
- Kada je reč o krivičnom delu „davanje mita“, za koje je takođe nadležan Osnovni sud, u periodu od 2010. godine pa naovamo, vođeno je 11 postupaka, od toga je izrečeno 10 presuda, gde su okrivljeni proglašeni krivim.
Činjenica je da praktično ima ogroman broj prijava kada se radi o delima sa koruptivnim elementom. Znamo da u ih u Srbiji godišnje bude oko 250.000.
Međutim, u odnosu na broj prijava, mali deo njih se procesuira, zbog toga što su ova dela takva da se teško dokazuju. Uglavnom nemate svedoka, jer se korupcija radi u četiri oka i veoma je teško dokazivati je.
Sa druge strane tu nije samo značajna uloga suda, već svih počev od policijske uprave, pa preko tužilaštva, pa do suda.
Koliko često se korupcija u Vranju prijavljuje, prvenstveno ona koja na kraju dobije sudski epilog? Da li su građani obeshrabreni da prijavljuju korupciju?
- Izuzetno je velika uloga građana da se oslobode tog straha da mogu da prijavljuju korupciju.
Međutim često se ljudi ustručavaju zbog tog dokazivanja, jer se čuju neke stvari, a retko se kad viđaju, te stvari koje se rade u četiri oka, i onda se tu javlja problem.
Sa druge strane, na neki način, istražni organi imaju odgovarajuća ograničenja, svakome se garantuje privatnost i slobode, i onda ukoliko se organizuje neko praćenje, ograničavate mu slobode, ugrožavate privatnost.
I tu postoje neka zakonska rešenja, ali prvo treba imati opipljive podatke, da se dozvoli organima uz rešenje suda da mogu da preduzimaju neke istražne radnje.
Ima li danas više korupcije nego li ranije?
- Teško je dati odgovor da li danas ima više korupcije, jer se veći deo korupcije ne procesuira. Svima je to poznato, zbog nedostataka dokaza, ne možete utvrditi sve radnje koje imaju koruptivne elemente.
Takođe je teško reći da li je bilo manje ili više korupcije, mislim da u zadnje vreme ima više prijava korupcije, verovatno zbog toga što su se ljudi oslobodili toga da će zbog prijava korupcijie snositi posledice.
U skladu sa tim donet je i Zakon o zaštiti uzbunjivača, koji garantuje ljudima koji prijave korupciju da neće imati nikakve posledice, da li na poslu, ili u nekim drugim slučajevima.
Možete li da pojasnite šta je Srbija dobila Zakonom o zaštiti uzbunjivača, koja prava, a koje obaveze predviđa ovaj zakon, za sve na koje se odnosi?
- Zaštita uzbunjivača je podignuta na viši nivo, tako da se tužba za zaštitu uzbunjivača podnosi višem sudu, i viši sud u prvom stepenu utvrđuje da li je njemu povređeno neko pravo.
Sud je ovlašćen da donosi privremenu meru, da recimo, ukoliko je uzbunjivač pretrpeo neku posledicu, da se to vrati u pređašnje stanje, ako je recimo izgubio posao zbog toga.
Međutim, veoma je značajno da se to tumači na pravi način, jer na žalost imamo i nekih slučajeva kada se to zloupotrebljava.
Ako je neko nešto prijavio, i onda smatra da može da radi šta hoće, bitno je da niko ne trpi posledice zbog toga što je prijavio, niti pak da neko zbog takvog čina zlopupotrebljava tu činjenicu. Zakon je to lepo i definisao.
Vaša ocena, ima li korupcije u državnim organima i institucijama i u kojoj meri?
- Najveći broj prijava korupcije, odnosi se na privredu. Ljudi imaju percepciju da je pravosuđe korumpirano.
Posao sudija je takav da imate jednu nezadovoljnu stranu, koja kada izgubi spor, onda imamo i prijava protiv sudija, ne za korupciju, nego za kršenje zakona.
I onda ide ta priča o korupciji, međutim, kada neko treba da to prijavi i dokaže, onda tu nema ničega.
Sudija je potpuno nezavisan, nezavisnost mu je garantovana zakonom i Ustavom.
Mnogo je veća percepcija korupcije u pravosuđu, nego što ona stvarno jeste. Ima korupcije, ne možemo reći da nema, ali zbog nezadovoljstva ljudi pronose se glasine da ima više korupcije, nego što ona jeste.
Da li za rešavanje ovog društvenog problema treba uozbiljiti sam način borbe protiv korupcije?
- Široki je front borbe protiv korupcije. Tu ne mogu sami organi da to učine. Pre svega mora da se razvija svest kod građana, ali i da im država pruži adekvatnu zaštitu.
.jpg)
Verujem da će Zakon o zaštiti uzbunjivača, koji je ocenjen kao jedan od najboljih, da će podtsaći građane da prijave korupciju.
Bilo je hrabrih ljudi, koji su uspeli u tome, ukazivali su na velike koruptivne elemente.
Sudovi su izuzetno reagovali. U nekoliko slučajeva u Srbiji imamo i primere zaštite uzbunjivača.
Dosta je doneto propisa preko kojih se vodi ta borba u Srbiji, potrebno je samo to dosledno primenjivati.
Što je društvo nerazvijenije, više je prostora za korupciju. Mnogo više se postiže preventivnim merama da se spreči korupcija.
Ovaj tekst prizveden je uz podršku Ministarstva kulture i informisanja u okviru projekta "Stop kriminalu, stop korupciji". Stavovi izneti u njemu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
OK RADIOVrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
