Goran Tasić Taske ima 39 godina i živi u selu Korbevac, nadomak Vranjske Banje.
Tasić u vreme dok je bio vojnik
Jedan je od onih vojnika tadašnje JNA koji je preživeo pakao u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, 2. i 3. maja 1992. godine.
- Tog maja, u Sarajevu sam se zatekao na redovnom osluženju vojnog roka, imao sam 18 godina i bio sam na službi u Komandi - počinje priču Tasić.
Kad se desio napad na vojnike u Dobrovoljačkoj ulici bio je u Domu JNA, na obezbeđenju objekta.
- Taj 3. maj 1992. godine pamtiću celog života i taj dan slavim kao preživljenje, kao i dan kada sam ostao živ 1999. godine na graničnom prelazu Morina na Kosovu i Metohiji.
Naravno, ne zapostavljam i našu krsnu slavu Nikoljdan i seosku preslavu Spasovdan – priča Tasić.
U zgradi Doma JNA bilo ih je desetorica. Tog 2. maja, oko 12 časova, došlo je oko 40 vojnika da ih izvuku.
- Samo što smo krenuli vozilom ka našoj jedinici, zelene beretke su počele da pucaju na nas. Pokušao sam da izađem iz vozila i pobegnem preko ulice u pravcu naših vojnika.
Pogodio me je metak u levu ruku i pao sam. Prštala su stakla na sve strane.
Dovukao sam se nekako do zida, video sam neke vojnike sa zelenim marmam oko glave, ali sam utekao u zgradu.
Sutradan, 3. maja kada smo izlazili iz zgrade, spremni da pođemo u kamion kako bismo izašli iz grada, zarobili su nas.
Sa ostalim zarobljenicima sam prebačen u jednu fiskulturnu salu na Baščaršiji. U tom napadu poginulo je šest naših vojnika – potresen je Tasić dok se sprema sa suprugom Slađanom, ocem Milanom i majkom Desankokom preživljenje i očekuje goste.
Tu su i njegovi mezimci: dvanaestogodišnji sin Nemanja i sedomogodišnja ćerka Miljana.
Vrpolji se, stalno sanja reči koje je čuo na motoroli jednog vojnika sa vezanom zelenom maramom preko glave.
- Stajao sam do njega. Pitao je nekog: “Šta da radim sa ovim”?
Čuo sam razgovetno: “Šta hoćeš, tvoja volja”.
Odmakao se od nas, korak - dva, ugledao se u mene, video je strah u očima, skrenuo pogled, razmišljao možda pet-deset sekundi, nama se učinilo večnost, a onda naredio: “U kolonu i zamnom” – kaže Tasić.
Oslobođen je posle tri dana u razmeni zarobljenika, organizovanoj na inicijativu kanadskog generala Luisa Mekenzija.
- Ta tri dana i tri noći ne mogu da zaboravim nikad. Pretili su nam da će nas pobiti kao krmke.
Ulazili su izlazili, uperivali puške u nas, povukli bi oroz, ono prazno škljocanje i sad mi se mota po glavi.
Psihički su nas izluđivali. Bio sam skoro dete, nisam verovao kakvih sve ljudi ima. Jedva sam se oporavio – navodi Tasić.
Kad je došlo do razmene, iz grad je izašao vidno traumatizovan vozilima u koloni u kojoj je bio i general Kukanjac.
- Naše vozilo je izašlo, kada su nam rekli da smo na srpskoj strani, a tada nisam znao koja i čija je, mnogi su plakali od sreće.
Sećam sam uhvatila me neka drhtavica, morao je neki doktor da interveniše - kaže Tasić.
Prizori iz Dobrovoljače. Imao je noćne košmare. Krizu je uspeo da pobedi zahvaljujući roditeljima i supruzi Slađani. Lek je pronašao u radu. Počeo je da se bavi voćarstvom i poljoprivredom. Postao je domaćin za uzor.
Danas je Goran Tasić jedan od najuspešnijih uzgajivača aronije, maline, kupine, dunje, kukuruza, povrća u našem okrugu.
Uskoro biće i proizvođač organske hrane, opet prvi u okrugu.
Cenjen je svuda, zato je na svakom sajmu zapažen, gde prezetntuuje svoj rad, kao krajem aprila, od 21. do 27. u Beču u Austriji.
Dušan Đorđević
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
