Ne pada sneg nigde, pa ni u Vranju, da pokrije breg, nego da se svačiji tragovi vide.
Ilustracija
Ovoga puta, kiša, pa tragovi teže ostaju, al se ipak jasno raspoznaju.
Meni, na primer, nije čudo što su leskovački naprednjaci iskoristili vanredno stanje i Vučićevu zauzetost da zaposle 20 ljudi za stalno u tamošnjem Zdravstvenom centru.
Nije mi ni čudo što su ovdašnji naprednjaci pokušali da na kvarno smenjuju po našem ZC baš dok se Srbija davila u katastrofi strašnih razmera.
Kad može Vučić da se slika, što pa ovdašnji njegovi da se malo ne ogrebu?
Nekom rat, a nekome i brat.
Pokušao sam u četvrtak, prošli, dok je još padalo, da na RT Vranje saznam ima li i ovde kod nas poplava.
Voditeljka nije ni znala da je četvrtak, nego kaže petak je, mnogi se spremaju za vikend, tek će se u ponedeljk vratiti... Lipe cvatu i ptičice cvrkuću.
No, mislio sam, greška. Ali, ne, ovde je reč o nameri.
Nedelju dana kasnije upali televizor u pola osam, RTV Vranje u sred trećeg dana žalosti emituje noćni program u pola osam ujutru, a folklor razleva!
Dodaju li se ovome prijave za kršenje izborne tišine, i još pritužbe za nepoštvanje zakona po pitanju SOKOJ-a, dolazi se do jedne čudne organizacije za koju ne važe ni moralni ni pravni, ni božji ni ljudski zakoni.
Ali, ovo je Srbija, i tako je to. Što reče jedan moj drug, ne mogu da zamislim da se 80.000 Šapčana krije u svojim sobama i čeka da Vučić dovede 1.500 supermena iz Beograda koji će ih spasiti.
I ne mogu da zamislim Kraljevčane koji sede, glledaju tv i čekaju autobus vranjskih supermmena koji će ih spasiti božeg gneva.
No, ko te pita možeš li šta da zamisliš, sve dok je naša stvarnost ružnija i od ružnih snova.
Svi oni koji se predstavljaju kao najbolji od nas sada se jasno ukazuju kao sitne šićardžije, lovci u mutnom, prevaranti i secikese, podguzne muve lokalne stvarnosti.
Ali, Srbija je to, i još ćemo se svačega nagledati. Folklor u dane žalosti i noćni program u pola osam ujutru svakako zavređuju da se neko nadležan time pozabavi.
Čujem, i to će se rešiti ovih dana, Vučić dobio naredbu da sredi javne servise, a on našao najlakši način - gašenje.
Nažalost, i kada odu javni servisi, ostaće serviseri naše stvarnosti, da nas i dalje servisiraju, da u Šabac i Kraljevo šalju supermene i to besomučno slikaju na svih 500 Pinkovih kanala.
Zato, mesta čuđenju šta nas je snašlo zaista nema.
Pre je vreme za zabrinutost: šta li nas još sve pa čeka, ovakve kakvi smo?
Saša Stojković
Vrati se na kategoriju Seks i grad
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
