Posle otkrića da čitava Srbija živi kao u stripu o Alanu Fordu, i Vranje je, iznenada i ničim izazvao, dobilo svog anti super heroja.
Superhik, strip anti junak
Kao u znamenitom stripu, i ovde se pojavio Superhik, onaj što otima sirorinji da bi davao bogatima.
Pesnik ovdašnji (kakvo je ovdašnje takav je i pesnik), i što je za priču važnije, šef Književne zajednice, Miroslav Mihailović, kome su Vranjanci dali precizan nadimak Cera, dobio je rešenje Apelacionog suda da je Vranje dužno da mu isplati oko dva miliona dinara, povodom neke ranije sudanije.
Pa to malo, nego je sada Književna zajednica tužila Vranje za dodatnih 10 miliona, a sve zbog toga što Grad odbija da finansira Književnu zajednicu na način na koji ona misli da je to potrebno.
Znači, sve u svemu, 12 miliona.
I nije stvar u novcu, reče Pesnik, nego u principu: to što Grad ne daje pare Ceri ustvari je nenadoknadiv gubitak za vranjsku kuturu. Za srpsku, još i više.
Vranjska kultura, ili ono što je od nje ostalo, muku muči da preživi. U opštoj besparici nema ni za koga, a kultura je i tu na repu dešavanja.
Da se ne pominje najmanje 100 miliona potrebnih da se napravi novo Pozorište, i tako sanira skoro jedina važna kulturna institucija južno od Niša, u ono pola preostale Srbije.
E, u toj i takvoj situaciji naš Superhik bi da otme 12 miliona, te da i ono malo nečega što još mrda umre, bez i ono malo infuzije što prima na kašičicu, jer nema igli za infuziju.
E svaka čast, Pesniče. Pokaži prostom puku kako se brani kultura, i kako se brane nacionalni interesi u kulturi.
Jer su Cera i njegovi pre svega branitelji nacionalnih interesa. I dovde smo došli gotovo isključivo zato što su nas ovakvi branili, i to pre svega na ovakav način.
Ali nije Superhik sam kriv, njegova plemenita namera da otme tamo gde nema da bi dodao tamo gde ima podržana je i sa druge strane.
Grad Vranje, naime, dužan je da građanima, pre svega, a posredno i kulturnim radnicima, vrati prostor Pribojčićeve kuće, vlasništvo grada, a sada u posedu Superhika i njegovih.
Da se to otvori za građane, da se tamo održavaju izložbe, koncerti, predstave, da taj prostor živi ne samo leti, nego čitave godine, i da na taj način pobedi kultura, a ne privatni interesi čuvara nacionalnih interesa.
Da se vidi ko je, kako i zašto sa Superhikom potpisivao ugovore koji se ne mogu razvrgnuti i na osnovu kojih će narednom tužbom Superhiik da traži 100, 200, 500... miliona za čuvanje nacionalnih interesa na zanimljivo privatan način.
Eto, ako grad to ne uradi, onda će čitava kultura, zapravo sve pare za nju predviđene, jer ovde se o tome isključivo radi, o parama dakle, da završe u džepu Pesnika.
I onda će Superhik da bude konačno sit, ako toj gladi kraja ima: siromašni više neće postojati, a bogati će konačno biti dovoljno bogati.
Ali, šta će onda Superhik, kad bude doduše sit, ali bez svrhe sopstvenog postojanja, dakle otimanja sirotinji?
I o tome neka misli grad. Samo neka požuri, jer vreme ističe.
Manufaktura pisanja tužbi i parazitiranja na račun i poreskih obveznika, ali i kulture kao suštinske potrebe građana, radi punom parom, u svim smenama.
Saša Stojković
Vrati se na kategoriju Seks i grad
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
