Jevrem Dimitrijević rodom iz Vranja, u Francuskoj poznat kao Žerom Dimitri, po struci je inženjer, ali i fotograf, glumac, novinar, pisac, istoričar i borac za srpsku pravdu.
Dimitrijević
Njegova neuobičajena interesovanja uvek su budila znatiželju mnogobrojnih srpskih i francuskih medija.
Kaže da je sudbinski vezan za grad Bijaric u Francuskoj, gde danas živi, ali nikada nije zaboravio Surdulicu, gde se rodio i proveo mladost.
Otac Krsta bio je rabadžija (prevoznik robe) i vojnik u Prvom svetskom ratu. On ga je učio hrabrosti i ponosu, a majka Roska poštenju i humanosti.
U teškim okolnostima za vreme okupacije, završio je osnovnu školu i gimnaziju, a uporedo je radio kao nadničar, stočar i zemljoradnik.
- U Beogradu sam upisao Građevinski fakultet i studirao neko vreme. No, vrlo brzo sam se, mlad i neiskusan, otisnuo u svet.
Nezadovoljan sistemom i prilikama u zemlji, krajem 1953. godine, preko slovenačkih Karavanki, ilegalno stižem u Austriju. U Beču i Inzbruku ostajem šest meseci, a zatim 1954. odlazim u Pariz, sam i bez igde ičega.
Našao je posao u Sitroenu, gde je radio četiri meseca i ubrzo dobio stipendiju UN da bi na čuvenoj Sorboni studirao matematiku, fiziku i hemiju.
Kasnije će upisati i Višu elektronsku školu u Parizu. Međutim, ponesen čarima boemskog Pariza napustio je sve, približio se svetu filma i 1959. godine postaje glumac.
- U Parizu nalazim svoju Francuskinju i venčavamo se 1968. godine. i dan-danas imamo harmoničan brak, iako sam osim odrasle ćerke i sina, koji su stasali u harmoničnoj porodici, dobio još šestoro vanbračne dece. Sa svom svojom decom sam u stalnom kontaktu.
U gradu svetlosti je otkrio fotografiju i njom se profesionalno bavi od sredine pedesetih.
Mada reč "profesionalno" ne voli, jer se tim poslom bavi isključivo iz ljubavi. Njegove fotografije otkrivaju i deo njegove duše, one pokazuju stvari za koje je sentimentalno vezan.
- Svoju prvu foto-radnju otvaram 1958. godine pored Trijumfalne kapije. Radila je šest godina. Uporedo otvaram još jednu u San Rafaelu na Azurnoj obali.
Danas imam čuveni foto- atelje u Bijaricu. Zove se Holivud, mada je mnogo poznatiji kao Foto Dimitri. Mnoge moje fotografije su nagrađivane na svetskim izložbama.
Njegov otac Krsta, ratnik koji je prešao Albaniju, sa Krfa je bio upućen u Francusku na oporavak baš u Bijaric.
Bili su smešteni u dvorcu Sašino, koji je kraljica Natalija u vreme Velikog rata pretvorila u bolnicu i prihvatilište za ranjenike sa fronta.
- U Bijaric prvi put dolazim 1964. godine. Kasnije sam shvatio da sam za ovaj grad sudbinski vezan. Privučen njegovim neodoljivim lepotama otkrio sam da baš u tom mestu leži moja sreća.
Do Drugog svetskog rata to mesto, u kojem je danas oko 30.000 žitelja, bilo je prestonica svetske elite celog sveta, dolazili su kraljevi, carevi, šefovi država i članovi njihovih porodica.
Danas se tamo okupljaju i letuju uglavnom veoma bogati, uspešni ljudi iz sveta biznisa, umetnosti i politike.
Poznajem mnoge važne ljude, kao što su Mandes Frans, nekadašnji premijer Francuske, Saban Frans, Alen Zipea ili Pjer Moskovici, komesar za veze Francuske i EU. On je radio kod mene u Bijaricu kao student.
Za istoriju Obrenovića interesovao se od svoje šeste godine. Fascinirala ga je je priča o velikoj ljubavi kralja Aleksandra i njegove izabranice Drage Mašin.
- U Bijaricu me je sudbina i sa njima vezala. Kraljica Draga Mašin je, zajedno sa kraljicom Natalijom i kraljem Aleksandrem, deo svog života provela u Bijaricu, koji je tad bio mondensko letovalište.
Srpski dvorac Sašino, koji je ime dobio po kralju Aleksandru ili Saši, kako ga je od milosti zvala Draga, 1997. godine proglašen je najlepšom rezidencijom u Francuskoj.
Malo ljudi zna da je Draga u Bijaricu dugo boravila i da je ovde očaravala svojom lepotom, inteligencijom, ljupkošću, širinom srca i duše. Nekim neobjašnjivim okolnostima šarmirala je i mene.
Opčinjen Obrenovićima, svake godine na praznik Svih svetih odem na grob kraljice Natalije u Lardiu, 40 kilometara udaljen od Pariza.
Odnesem joj cveće koje je najviše volela. A kad odem u Beograd, nosim cveće Saši i Dragi.
Zadivljen Dragom Mašin i njenim životom, njenom brigom za porodicu, za braću i sestre, već 30 godina bavi se njenom biografijom i sakuplja sve podatke i dokumente o njenom životu u Francuskoj.
- Sve što se u Srbiji priča o njoj je uglavnom netačno, a zanemaruje se činjenica da je bila veoma obrazovana, da je govorila nekoliko jezika, prevodila knjige, pomagala sirotinju...
Bila je poštena žena svom prvom mužu, inženjeru Mašinu, a posle njegove smrti kao čestita i mlada udovica osam godina je bila u Bijaricu. Njoj su ovde pesnici pesme posvećivali, bila je poštovana i ugledna.
U Bijaricu sam saznao pravu istinu o njoj i zavoleo sam je. Ta ljubav traje više od 30 godina. Draga je stalno oko mene, svuda u meni.
Imam sreću da su je moja supruga i deca prihvatili. Bila je uzorna žena i nežna osoba.
Uglavnom se prikazuju njene fotografije iz kasnijih godina, a ne one gde je mlada i prelepa.
Inspirisan njome i njenom ljubavlju prema kralju Aleksandru napisao sam roman "Aleksandar i Draga, ljubav u Bijaricu".
Dušan Đorđević
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
