Vranje je nakon završetka Prvog svetskog rata dobilo pozorište u okviru Građanske kasine, 5. oktobra 1924. godine, kada je izvelo i svoju premijeru «Ženidba posle smrti».
Ovako je vranje gledalo pozorište
U “Vranjskom glasniku”, od 15. oktobra iste godine, pisalo je: «Režija je bila odlična i nju je izvodio g.Andra Popović, koji je u isto vreme i upravnik pozorišta.
On je uložio mnogo truda i želje i uspeo je da nam da jedno lepo umetničko veče, koga ćemo se dugo sećati, ali i želeti da nam se takve večeri što češće priređuju».
Andreja Popović Andra Daskal obeležio je deo pozorišnog života u Vranju izmeću dva rata.
Upravnik, glumac, dramski pisac, jednom rečju kompletan umetnik.
Njegove drame «Živa mečka», «Lovačo nasedanije» i «Skobla» izazivale su veliko zadovoljstvo i uveseljavanje publike, kako na binama hotela «Vranje» i «Evropa» tako i na mnogobrojnim zabavama koje su organizovala udruženja zanatlija, trgovaca, železničara, lovaca i drugih. Igrane su i sklopu kulturne sekcije spotrskog udruženja «Građanski».
Andra, koji je nadimak Daskal, dobio po učiteljskom pozivu oba roditelja, u početku je kao upravnik i režiser uspeo od školovanih ljudi, sa skromnim glumačkim iskustvom, da stvori jedno pozorište na kome su mogli mnogi gradovi u Srbiji da zavide.
Trajan pečat, zajedno sa njim, u to vreme ostavili su glumci: Marko Avramnović, Zora Ranković, Svetislav Jovanović, Gojko Jovanović, Borislav Petrović, Bojan Adamović, Dragutin Ranković, Leposava Gligorijević, Milan Brkić, Vlasta Adamović, Momčilo Stevanović, Vojislav Tomić, Miroslav Miletić, Miodrag Mihajlović.
Andra Daskal rođen je u Vranju 21. novembra 1881. godine od oca Koste i majke Ane. Njegov ded po majci zvao se Svetozar Desimirović, rodom iz Kiknde, koji je u oslobođenom Vranju od 1881. - 1887. godine bio predsednik Prvostepenog suda okruga Vranjskog.
Andra je u Vranju završio četiri razreda osnovne škole i Gimnazije, a posle toga opredelio se za glumački poziv.
Bio je glumac putujućih pozorišta gde je stekao dragoceno iskustvo koje je nesebično prenosio na mlađe. Službujući u više mesta u zemlji, izašao je u penziju.
Kao penzioner živeo je u Vranju. Dobar pevač i odličan svirač na violini, na njegovom ćemanetu, bio je otmen i ponosit, veseljak u pravom smislu reči.
Voleo je da se druži sa gradskom sirotinjom. Karakter bogatih žitelja oštrom žaokom oslikavao je u svoje «Daskalove priče-kopije Vranjanaca». Bio je čovek koji je nosio i osećao u punoj meri život ljudi u starom Vranju, sve njihove vesele i tužne strane.
Uoči Drugog svetskog rata napustio je Vranje i prešao u Gornji Milanovac. Iz ovog grada odveden je za Kragujevac 21. oktobra 1941. i ostoga dana streljan sa velikom grupom učenika Gimnazije, profesora i građana.
Bio je oženjen Radmilom Kremić iz Užica, njihiv sin Zoran streljan je krajem 1941. godine u Valjevu zbog saradnje sa partizanima.
Drama «Živa mečka», Andre Daskala, «stidljivo» je izvedena u pozorištu «Bora Stanković», u režiji Saše Stojkovića. Izazvala je veliko intersovanje i zadovoljstvo koji je pružao zdrav vranjski humor.
Na volšeban način skinuta je sa repertoara tako da je Andra Daskal ponovo prepušten zaboravu.
Dušan Đorđević
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
