Radio nastavlja priču o Ljubiši Đorđeviću, jednom od najpoznatijih novinara iz Vranja u istoriji grada.
Stojković
Kao novinar predratnog “Vremena” Stojković je pisao o svemu i svačemu, ali je javnosti postao poznat po seriji reportaža "Vitezovi Karađorđeve zvezde govore" postavši najmlađi urednik ovog dnevnika do Drugog svetskog rata.
Kao istaknutog novinara redakcija ga, po zadatku, šalje u Prag i Sofiju. Odatle, kao stalni dopisnik "Vremena" odlazi u Pariz.
Kako tada nije bilo današnjih linkova niti teleprintera, kao retko ko, direktno iz glave u telefonsku slušalicu diktirao je reportaže. Stenograf ih je beležio i istog dana u "Vremenu" ih narod čitao.
Iz Pariza je često odlazio u Španiju gde je izveštavao sa bojišta buknulog građanskog rata, ali je uspeo i da diplomira na Pravnom fakultetu.
„Vranjske novine“ između dva rata negovale su i humor primeren svojoj čitalačkoj publici. Evo jedne šale koja se pojavila u nedeljniku.
„Obraća se mati svojoj maloj kćeri: - Kosaro, otidni u komšiluk kude baba Olgu i donesi njino avanče (drvena posuda). Devojčica je otišla kod baba Olge:
- Poslala me majka da mi dadete vaše Jovanče. Baba Olga, koja je imala sina Jovana, smejući se odvratila je: - E, Kosaro, Jovanče je golemo za tebe... I Kosara je plačući saopštila svojoj mami da nije mogla dobiti Jovanče.
Nakon jedne prijateljske utakmice između glavnih gradskih rivala, FK Građanski i FK Hajduk, odigranoj početkom 30-tih godina, Stojković je zabeleži u “Vranjskim”: „Trebao je čovek da bude prisutan na ovoj utakmici pa da vidi šta se sve radi i kakva su se sredstva upotrebljavala samo da se dobije pobeda. Igralo se je neprijateljski, bezobzirno i dušmanski.
Glavno je bilo da neko bude osakaćen, teško udaren, pa da se od strane onih, koji pojma nemaju o tome šta je sport, čuje smeh, odobravanje i zadovoljstvo.
Sport je u Vranju stvorio čitave redove, nezaposlenih i besposličara. Na svakom koraku moglo se je opaziti gde se neki tuku, među sobom psuju i svađaju. Na svaki 10...15 metara čuo se je divlji izraz: Ua“.
Publika, ta nedisciplinovana masa i raspojasana vojska, čekala je da vidi ko će da bude teško fizički udaren, pa da uživa i na sav glas urla: „Bravo...“!
Po završetku igre, sa sviju strana letele su kamenice i čuli su se udarci. Videla se gužva i primećivalo bežanje pojedinih igrača.
Naš list, kao potpuno nezavistan, u buduće, ne misli da prati i beleži ovakve „prijateljske“ utakmice na kojima se mogu videti samo najprimitivnije strasti. A, nadležne molimo da preduzmu potrebne mere“.
Stojković je iza sebe je ostavio bezbroj novinarskih članaka, ali i pesama rasutih po časopisama, zatim oglede, o Lazi Lazareviću, Branislavu Nušiću, Bori Stankoviću.
Obožavao je Pariz, ali i Beograd, Sarajevo, Dubrovnik. Naravno i Vranje.
Odužio im se reportažama koje su tada čitane u jednom dahu, na radost mnogobrojnih poklonika štampe.
Stojković se razboleo 1965. godine, i na drugi dan Božića, u 57. godini umro.
Dušan Đorđević
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
