Mirko Andrejević (81) iz planinskog sela Stance, 25 kilometara udaljenog od Vranja, ne dozvoljava da se zaustavi vodenički točak na Stanačkom potoku, koji prolazi u blizini njegovog domaćinstva.
Mirko u svojoj vodenici
Da se nastavi tradicija, na daleko, čuvene Mihajlovske vodenice pomažu mu sin Đura (60) i unuk Goran (34).
- Potok se strmoglavljuje iz podnožja Stanačke i Roždačke planine, koje se na naslanjaju na planinu Kukavicu i uvek ima vode. Još se nije desilo, od kako je veka i sveta da je na ovim prostorima presušio.
Malo je ljudi ostalo u selu, voda u potoku je čista, može slobodno da se pije – počinje priču Mirko.
On se svojevremeno iz susednog sela Trstena, koje je tik uz administrativnu granicu sa Kosovom i Methijom, prizetio u Stancu, u fafmilji Mihajlovića, kod tasta Dragomira i tašte Nade. Onako visok i naočit, oženio se seoskom lepoticom Verom.
- Tada se nije gledala lepota nego da li si radan i vredan. Sa suprugom smo radili dan i noć, a tast je ubrzo rešio da mi prepiše kuću i imanje.
“Ono što sam hteo to mi je došlo u kuću”, rekao je misleći na mene. Hvala Bogu, njegov imetak sa sinom Đurom i sa unukom Goranom smo uvećali, zadržni smo, imamo i više nego što nam treba – kaže Mirko.
Vodenicu održavaju zbog amaneta starog Dragomira, ali i iz meraka.
- Tast Dragomir mi je na samrti rekao: “Vodenica ne sme da zapusti, nikako čičak i korov da je progutaju, pazite ona je simbol našeg trajanja na ovim prostorima”.
Normalno, poslušao sam ga, to preneo sinu Đuri, on svom Goranu, a Goran će to da prenese njegovim sinovima Stefanu (9) i Đorđu (6).
Melju brašno, pšenično i kukuruzno najviše, ali ima i ražanog, ječemnog, ovsenog… Na Stanačkom potoku postoje tri vodenice u funciji, a celom kraju Poljanici,
koji obuhvata 22 sela, rade pet njih. Jedna je vodenica Milivoja Stankovića u Golemom Selu, a druga Cokina vodenica, Novice Stankovića, u Sekirju.
- Najviše ih je bilo na našem potoku, Veternici i Mijovskoj reci. Bilo ih je i na potocima koji su prolazili kroz ostala planinska sela, ali sa odumiranjem sela nestale su vodenice, sa njim valjarice i vunovlačare.
U Stancu, trenutno, rade tri vodenice, osim naše tu je vodenica Boška Ilića, kao i vodenica suvlasnika, Miodraga Milče Stevanovića i Velibora Vecka Jovića – priča starina Mirko.
U nihovoj vodenici, koja je najbliža centralnom selu Vlasu, melje se brašno bez prekida, a dolaze da samelju ili kupe pšenično i kukuruzno brašno mnogi iz Vranja, uglavnom, oni koji su poreklom iz ovih krajeva.
- Radom sve postižemo, imamo dve kuće, pomoćne zgrade za stoku, ambare, svu mehanizaciju za rad na njivama, automobile…
Kod nas se tačno zna ko šta radi, a kada je gužva pomaže i snaja od sina Slobodanka, kao i snaja od unuka, Marija.
Sin Đura radi i kao kurir u osnovnoj školi u Stancu, koju pohađaju četvoro đaka, a unuk Goran je i poštar. Mi smo se snašli, iako živimo u planinskom selu. Nikada se ne bismo menjali za grad.
Zar da ostavimo svo ovo bogatstvo – porodicu, stoku, vodenicu, vazduh, vodu… - završava priču starina Mirko.
Dušan Đorđević
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
