Govor mržnje prema novinarima je deo kulture nasilja u Srbiji, jedan od zaključaka u istraživanju koje su sproveli Čedomir Markov i Ana Đorđević iz Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.
Foto: Thinkstock
Novinari sa kojima su razgovarali izrazili su najveću zabrinutost zbog govora mržnje koji potiče od predstavnika vlasti, jer vlast „kreira javne politike, atmosferu u društvu i svojim odnosom pokazuje šta hoće i od zemlje i od društva”, navode u svom izveštaju.
Kada moćni ljudi u društvu koriste govor mržnje, drugi akteri ga opažaju kao legitimno sredstvo, bilo da se radi o lokalnim elitama ili o običnim građanima.
„Kada državni funkcioneri ispolje govor mržnje, on se odmah preslikava na lokal, verovatno da bi pokazali i oni tu moć”, jedna je od iszjava novinara koji su učestvovali u istraživanju.
„Ako imate predstavnike državnih institucija koji novinare targetiraju svakodnevno, sasvim je očekivano da će to biti društveno prihvatljivo i za prosečnog građanina Srbije”, smatra jedan nod novinara koji je anketiran.
Kritičko izveštavanje o vlasti navodi se kao glavni povod za govor mržnje koji potiče od vladajuće elite.
Najvažnija mera za sve novinare, pored novinarske solidarnosti, jeste institucionalno reagovanje koje najčešće izostaje, pa pojedini od njih navode slučajeve kada su pripadnici policije stajali sa strane i ignorisali napade
Važnu ulogu u prenošenju govora mržnje koji potiče od vlasti imaju tabloidi.
Novinari koji su učestvovali u istraživanju smatraju da „tabloidi dobijaju naređenje s vrha” i da „ako se bavite temama koje na neki način idu ka kritici vlasti ili joj ne odgovaraju, odgovor često ide preko tabloida”.
Koliko često govor mržnje prema novinarima potiče od običnih građana, bilo je jedno od pitanja.
Ovde su se mišljenja najviše razlikovala. Jedna grupa novinara smatra da učešće običnih građana nije značajno i da se svodi na ulogu botova koji su u lošoj životnoj situaciji i učestvuju u širenju govora mržnje iz koristi.
„Čovek gleda kako da preživi do prvog, kako će da nahrani decu i sve ostalo, njemu može neka tema kojom se novinari bave da se svidi ili da se ne svidi, a da li on ima vremena da bulazni po mrežama ili da te čeka ispred vrata – to teško”, rekao je jedan od novinara.
Druga grupa novinara smatra da nekim građanima nije neophodna direktiva da sami šire govor mržnje prema novinarima.
Nazivaju ih slobodnim strelcima i opisuju kao ljude „koji iskreno veruju, možda u nedostatku relevantnih informacija, da su novinari zlo”, što ih navodi da „samoinicijativno i entuzijastično prete novinarima i vređaju ih boreći se za neke svoje istine”.
Naglašavaju da mete govora mržnje koji potiče od slobodnih strelaca mogu biti svi novinari, ne samo oni koji kritički izveštavaju o vlasti: „Čak me ne bi iznenadilo da su novinari prorežimskih medija na društvenim mrežama izloženi, samo što to nema istu snagu koju ima ono što je upućeno novinarima nezavisnih medija, jer zaista dolazi od ljudi koji imaju realnu moć i ne završava se samo na verbalnim pretnjama.”
Neki novinari ističu da ih govor mržnje koji dolazi od običnih građana posebno pogađa.
„Kad vas napada publika za koju radite, trudite se da im kažete – ovo je istina, ovo je laž, evo ti argumentacija, evo ti dokazi – i onda vam se oni javljaju da vas psuju, to je toliko nekako frustrirajuće.”
Ovo su samo neki od odgovora na pitanje ko širi govor mržnje prema novinarima.
Sledeći nivo istraživanja odnosi se na to kako novinari reaguju na govor mržnje.
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
