Ranutovac je selo, udaljeno od Vranja pet kilometara, ima preko 100 kuća, od 1948. godine broj stanovnika je skoro isti, oko 500 duša. Ljudi su dugovečni, posebno žene.
Svadba prolazi kroz staro Vranje
Stariji žitelji Ranutovca sa setom se sećaju prohujalih vremena, svojih prvih ljubavi, proševina i svadbi.
- Išli smo po sabori, igranke u okolna sela, znali smo ko na koga ima merak, ali bez navodadžije i pristanak roditelja ženenje nije moglo da bude.
Tatko hoće da sasluša, ali njegova je poslednja sve ostalo je nemeren ćutek (batine) – pričao nam je Ranđel M.
Njegova Milica ga sluša, smeje se i prekida ga:
- More ćuti, da pričam kako me prevariste? Ti beše u Skoplje na železnicu, nisam te ni videla.
Dođe navodadžija, priča sa moji, padna smejanje na rastanak i samo si pomislim: Mico, proveri da li je drven kovčeg pun sa spremu?
Tatko, onako ozbiljan, pogleda me, odmeri i reče: „Udaćemo te za činovnika, da se ne mučiš“.
A, da me uzme činovnik kravu prodadosmo da spremimo miraz. Znala sam što me čeka, rabota od noć do noć, da presipam iz šuplje u prazno, a kad pretekne da se od zrno napravim pogaču.
Fala Bogu, u kerpič kuću živesmo, pa posle ubavu napravismo. Bili smo si jedno za drugo, jedno telo dve duše, vek si preterasmo bez lošu reč, decu opravismo, unučiki dočekasmo – pričala nam je Milica M.
Milojka N., krepka starica, pamti „njeno kako beše“.
- Dve sestre smo bile, brata nismo imale. Tatko je rekao imanje će naslede obe po pola. Dakle, miraždžika sam bila.
„Za vas će biram, može nam se“, govorio je. Od budućeg muža samo jedna kuća nas je delila.
Na tatka mu se mnogo dopao, vika: „Dete si je na mesto. Rabotno, poslušno, mirno“.
Drugi udesiše rabotu i uzedosmo se, ja imašem 18, a on 19 godine.
Mnogo je sramežljiv bio, jedva ga u početak opravi – kazivala je Milojka.
Svadbe su bile poseban doživljaj za celo selo.
- Počelo bi slavlje u subotu uveče. To je bila zasevka. Dovedu se muzikati, sabere se celo selo u dvor, prvo kolo zavede svekrva, a posle ko dohvati, duri zemlja se trese.
Uveče se za kućni i sramni postavi jedenje: gra, kisel kupus, čorba. Glavno je u nedelju.
Dođe muzika i počne sabiranje kod mladoženju. Svekrva zaigra da otvori svadbu, sačekuju se kum i starejko, prežu se volovska kola u koja treba da stane miraz i kreće se po snašku, peške.
Mi po Milicu, čak, u Moštanicu. Pre nas, dvojica mladića trčečkim odu kod snašku da uzmu po maramče i kilo rakiju. U jednu dušu se vraćaju da jave da se devojka nije pišmanila.
Kad stignemo, mora mladoženja da otkupi snašku, doduše sa sitne pare jer se nije imalo. Unutra, u snaškinu sobu kite je sestre i drugarice, donese se pogača stavi joj se na glavu, ona se savije i nastaje grabenje.
To je grabena pogača, da devojke poteraju noge prema momci i da ne ostanu usedelice.
Sednu gosti, popiju, zameze, muzika otsvira i bratanče je izvede iz kuću, a svi njeni plačev kao žao im, dok komšije šapuću: otkačiše se od bedu – navodio je Ranđel.
- Kad dođemo pred mladoženjinu kuću, svekrva odmah uzima dizgine u ruke. Mažu se vrata sa svinjsku mast, a ona brzo briše sa krpu.
Da je podmazano, ali i da se ne užegne, tako je valjda bilo. Mladoženja izlazi iz kuću, a snaška pre nego da uđe tri puta pine vodicu i izede kocku šećer. Da joj je sladak život.
Mladoženja je unese preko prag, svekrva obuče novu futu što je dobila u miraz, sedne na stolicu i raširi noge. Neki od njeni zetovi rasipe čašu vodu pod stolicu, skoči i viče: „Svekrva se upiša od radost, dobi snašku“ – kaže Milojka.
Svadba je trajala u nedelju i ponedeljak. Najuzbudljivije je bilo u utorak jer su tada dolazile žene na blagu rakiju.
- Dođu žene i krenu sa piju grejanu rakiju. Pa, kad se napiju cirkus božji. Samo se priča od onu rabotu i čeka da starejkovica otkrije sito u koje je čaršav na koji su vodili ljubav mladoženja i snaška.
Ako je krvav, nastaje čestitanje i šalje sec aber kod snaškini da je njihovo dete ubavo. Ako, pa nije snaška se odmah najuri. Džabe svadba, mirazi i sve ostalo.
More ovde u nizinu odidne si peške, a u planinu ako je šarena popnu je na magare, vežu tako da gleda u njegovu zadnjicu i najure – priča Milojka.
Dušan Đorđević
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
