U košarci teško da možete sami da pobedite rivala. Ma koliko bili dobri, kao što Lebron Džejms to ume da bude, uvek je potrebna podrška. U odlučujućoj, sedmoj utakmici NBA finala, Majami je savladao San Antonio sa 95:88, stigavši tako do trijumfa od 4-3 u seriji, odbranivši titulu i osvojivši je po treći put u klupskoj istoriji, a sve zahvaljujući velikoj podršci koju je "kralj Džejms" imao
Radost igrača Majamija foto Blic
I to sa dve strane: pomogli su mu rivali od kojih se to uopšte nije očekivalo, a i momak od koga se dugo ništa nije očekivalo osim da igra odbranu. Greške "matoraca" i sjajna podrška u vidu dalekometnog rafala Šejna Batija, bili su više nego dovoljni da Majami Hit uz odličnu Lebronovu partiju (p)ostane NBA šampion.
Priča o košarci i, generalno, priča o sportu, ne bi nikada smela da bude priča o statistici. Jednog dana, kada sve prođe, niko neće pamtiti procenat šuta, odnos uspešnih skokova ili broj izgubljenih lopti. Košarkaški poklonici pamtiće osećaj koji se javio zbog nečijeg nastupa, a akteri na terenu pamtiće da li su dali sve od sebe onda kada je najpotrebnije. Ovi prvi, podeliće se na radosne zbog uspeha Majamija i tužne zbog kraha Sparsa, a oni drugi... E, prava priča tu tek počinje.
Kao u dugoj šahovskoj partiji, posle tri pobeda jednih i tri pobede onih drugih, stiglo se do napete završnice. Svako je gradio svoju poziciju najbolje što je mogao, ali se na kraju došlo do toga da na parketu jedni naspram drugih, ogoljeni od svih ocena i procena javnosti, od svih zabluda i dokazanih tvrdnji, stoje košarkaši o kojima smo (sa)znali sve, videli sve i mislili sve. Ostalo je samo da opravdaju ono što smo očekivali.
A jedni su očekivali "pobedu timskog duha San Antonija jer, iako su im lideri pravi veterani, oni bar igraju timsku košarku, a ne kao oni prekoputa gde se sve svodi na Lebrona". Drugi su, pak, mislili ovako "Ne rezumem čemu to potcenjivanje Lebrona Džejmsa, pa šta ako nije Džordan, možda bude i veći od njega? Uostalom, ima tu još dobrih igrača, Dvejn Vejd, Kris Boš...". Poređenja su se uglavnom svodila na emotivne reakcije, bez mnogo razmišljanja o suštini. U košarci je ona jednostavna: uradi ono što znaš. Ono u čemu si ti najbolji - to uradi. Vežbaj da postaneš najbolji u onome što jesi. Naročito kada je baš teško, kada je sve u igri.
Tu lekciju Sparsi bi trebalo da znaju bolje. Prosto, stariji su. Tri titule su već zajedno osvojili vremešni saigrači, 37-godišnji Tim Dankan i tek "koju sezonu mlađi" Toni Parker i Manu Đinobili. Ali, u meču u kome sve do finiša niko nije uspevao da vodi sa više od šest poena razlike, gosti iz San Antonija su uleteli u greške. Dečje.
Đinobiliju je lopta prolazila kroz ruke i odlazila u aut. Potom bi šutnuo sa osam metara i promašio obruč. Ali, igra živaca se nastavljala, nije ni branilac trona bio bezgrešan. Ipak, svoje šanse je koristio bolje. I imao, uz nezaustavljivog Džejmsa, jednog neočekivanog junaka.
Na Šejna Batijea često nisu mnogo obraćali pažnju, čak ni njegovi saigrači u mlađim danima. Crncima je bio - belac, a belcima - crnac. Tako to ide kada su vam roditelji različite boje kože. Pa opet, njegov neobični dar da ometa najbolje šutere rivala vinuo ga je u košarkašku elitu, a ona ga je prigrlila kao jednog od neobičnijih, ali i najboljih defanzivaca. Neobičan je bio skoro stalno, po svom smirenom nastupu i neretko nesvakidašnjim zahtevima, poput dana kada je, nastupajući još za Hjuston, tražio od trenera da ga izvodi iz igre kad god Đinobili ne bi bio naspram njega na parketu, kako bi spremno dočekao ulazak argentinskog asa u igru posle predaha.
Ovoga puta Argentinac je više grešio nego što je to njegova ekipa mogla da nadokadi. A Batije je pogađao više nego što je iko mogao da pretpostavi.
Ubacio je pet trojki iz pet uvodnih pokušaja, jednu iz tri naredna. Nije loše za rezervistu. Ni za nekog kome je zadatak da motri na najbolje među rivalima. Ali, rivali su i sami imali problema, bez da ih Majami mnogo mučio svojom odbranom.
Izdržavši silne pogotke Lebrona, Sparsi su nekako ostali u igri, ali su grešili baš onda kada je iskustvo trebalo da im donese prevagu. Da li je umor uzeo svoj danak, da li godine, da li pritisak... Tek, prišli su trojkom hrabrog Leonarda na 90:88 i to 80 sekundi pre kraja i tu - stali.
Nije im pomoglo ni što je Čalmers tada promašio dva slobodna bacanja za šampiona - Leonard nije bio precizan sa distance, požurivši da realizuje šut za tri poena. Nije ni osvojena lopta pomogla Sparsima, jer je Tim Dankan sa metar, dva od koša - dvaput promašio metu. Zamah rukom po kome će ga pamtiti postao je zicer koji će ga proganjati. Ti promašaji, iz tako dobre pozicije, samo 39 sekundi pre kraja, naterali su istinsku NBA legendu da, po povratku na svoju polovinu parketa, šakom o taj parket tresne.
Bilo je sve manje vremena. A Lebron je sve manje grešio. Pogotkom sa distance udvostručio prednost Majamija, a onda je posle tajmauta Đinobili nerezonski utrčao pod koš branioca trona, spetljao se, omogućivši "kralju Džejmsu" da preseče očajno dodavanje. Zastava je počela da se spušta pred nadama Sparsa da mogu da titule 14 godina nakon što su sa Dankanom osvojili svoju prvu, a na Floridi je počinjalo slavlje.
A slavila se - suština košarke. U ovom sportu, baš kao i u u životu, je ona jednostavna: uradi ono što znaš. Ono u čemu si ti najbolji - baš to uradi. Vežbaj da postaneš najbolji u onome što jesi.
Lebron je najbolji u Majamiju. I u ligi, svedoči tome i novi MVP pehar.
A Majami je najbolji u NBA.
I, dok neko ne dokaže suprotno, to je jedina istina.
Vrati se na kategoriju Svetski sport
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
