Diskriminacija Roma na jugu Srbije nije veća nego u drugim delovima zemlje, ali je snažna i sveprisutna, slažu se svi ključni akteri u ovoj zajednici.
Hoće li i Romi preći ulicu? FOTO getty images
Diskriminacija se može videti u svim sferama stvarnog života, od školstva, preko zdravstva, do zapošljavanja i političkog života.
U gradskim Upravama na teritoriji Pčinjskog okruga gotovo i da nema zapošljenih Roma, što je čini se i najočigledniji dokaz diskriminacije ove nacionalne zajednice.
Sličan je slučaj i u prosveti, policiji i zdravstvu, gde se zapošljeni Romi mogu izbrojati na prste jedne ruke, a u sudstvu na jugu Srbije nema ni jednog zapošljenog Roma, iako oni čini od šest do 10 odsto stanovništva u ovdašnjim lokalnim zajednicama.
Prvaci romske populacije smatraju da se malo čini i na prevazilaženju problema diskriminacije, da država nije spremna da se uhvati u koštac sa ovim problemom, a da je sama romska zajednica nesposobna da bez ičije pomoći krene čak i u rešavanje ovog najozbiljnijeg pitanja.
Sa druge strane, stvarnost kao da demantuje, ili možda baš potvrđuje, ovakve navode.
Maja Mitić, lokalni zaštitnik građana u Vranju kaže da je do sada, u više godina, imala samo jedan zvanično prijavljen slučaj diskriminacije Roma u Vranju.
- To se odnosilo na pravo na rad. Sporno je bilo zapošljenje, i mi smo popunili prijavu i poslali je dalje.
Ostalo je nesigurno da li se uopšte radi o diskriminaciji, ili o diskriminaciji Roma.
Vranje nema zamenika za diskriminaciju, slučaj je prosleđen republičkoj Poverenici za zaštitu ravnopravnosti.
Mi uopšte i nemamo prijavljene slučajeve diskriminacije, i konkretno se češće može govoriti pre o mobingu nego o nekoj vrsti diskriminacije - kaže Mitićeva.
Naravno, ova izjava jasno poazuje pre svega strah u romskoj zajednici, a zatim i njihovu nesposobnost da zvanično koriste institucije sistema koje im stoje na raspolaganju.
No, ništa nije bolja ni srpska situacija. Služba Zaštitnika građana u prošloj godini odradila je 119 pritužbi u kojima su podnosioci ukazivali na 336 povreda prava.
U istom periodu, okončao je rad na ukupno 161 predmeta primljenih u 2015. i ranijih godina.
Ovi podaci odnose se na sve nacionalne zajednice u Srbiji, kojih je više desetina, pa ispada da i tamo broj prijavljenih slučajeva po zajednici, a ne po mestu stanovanja, ne prelazi jednocifren broj.
Opet, i ovakav broj pritužbi ipak je malo toga promenio u stvarnosti, pa su žalbe ovdašnjih romskih prvaka na diskriminaciju svake vrste više nego opominjuće.
Nebojša Silistarević, raniji većnik u Vranju za pitanja nacionalnih manjina i sadašnji službenik OEBS-a, kaže da dileme nema, i da se diskriminacija prema Romima mora postaviti kao problem broj jedan ove zajednice.
- Da, direktna diskriminacija, i to u svim sferama. Najprimetnija jeste diskriminacija u zapošljavanju.
Samo je od dva do pet odsto Roma zapošljeno i uglavnom u javnom komunalnom preduzeću, na poslovima gde većinsko stanovništvo neće da radi, jer je to ispod njihove časti.
Romi koji imaju završeno srednje, više ili visoko obrazovanje nisu zapošljeni već primorani da se bave sivom ekonomijom, prodajom na pijaci, uličnom muzikom, skupljanjem sekundarne sirovine i slično.
Taj diskriminatornski stav većinskog stanovništva prema Romima koči proces integracije Roma i uglavnom iz tog razloga deca gube volju za dalje školovanje - ocenjuje Silistarević.
I on lično ima iskustvo diskriminacije - iako je završio DIF, kao jedini Rom u istoriji juga Srbije, za njega nikada nije bilo mesta ni u jednoj školi ili sličnoj ustanovi od stotina njih koliko ih u Pčinjskom okrugu ima.
Kenan Rašitović, jedan od romskih prvaka iz Bujanovca, i jedini Rom u tamošnjoj lokalnoj Skupštini, takođe nema dilemu da je diskriminacija Roma problem iz koga praktično nastaju svi ostali.
- Da, svakako da diskriminacija postoji i to u svakom segmentu društva i života.
Imamo li zapošljene Rome? Ne. Zar se pripadnici drugih zajednica svakodnevno ne upošljavaju a za Rome nema mesta?
Zar u svim školama u Srbiji nije doneta odluka da se primeni fakultativno izučavanje romskog jezika? Gde se to primenjuje?
Zar to nije diskriminacija, zar nije diskriminacija kada pripadnici romske zajednice ne mogu da ostvare elementarna prava u dobijanju dokumenata?
Zar sve to, i još mnogo više od toga, nije diskriminacija? - pita se Rašitović.
I Enver Asani, iako je profesor ruskog jezika i pre iizbeglištva sa Kosova čak i direktor škole, nema posao.
On smatra da je tu uvek reč o diskriminaciji, jer posla od svih slično profilisanih radnika nema samo za njega.
I on tvrdi da diskriminacija itekako postoji i da se to vidi u svim segmentima društva, a najviše u zapošljavanju u javnom sektoru gde nema nijednog Roma.
- U školama romska deca u većini slučajeva sede u zadnjim klupama i na njih se najmanje pažnje obraća prilikom nastave, jer su ona već samim tim što pripadaju romskoj nacionalnoj zajednici, unapred predodređena da imaju dvojke ili da ponavljaju.
Ovo je stereotipno ponašanje ljudi koji rade u prosveti, a stereotip je prvi korak ka diskriminaciji - objašnjava Asani.
I tako, diskriminacije u životu ima, ali je institucije ne prepoznaju.
Hoće li se ova situacija promeniti, i kada? I ima li junaka da se sa ovim problemom uhvati u koštac?
I diskriminacija baši o Roma ko jugo e Srbijako nane po bari sar ko aver thema ki amari puv am oj si zorali em dičola ,vakerena sa o pučle manuša ko akava kedipe.
I diskriminacija šaj te dikelpe ko sa sfere e djivdipase, taro sikavipe dji ko sastipe , dji o arakiba buti em ko politikano djivdipe.
Ko dizane uprave ko thema ko Pčinsko okrug šaj te penelpe kaj nane Roma kola kerena buti a adava šaj te genelpe ke vasteste naja, so šaj te penelpe sar jek primer asi diskriminacija.
Esavko primer em ko sikavipe ki prosveta, policija, em zdravstvo em ate e Romen šaj te gena ke vasteste naja, a ko sudstvo ko jugo e Srbujako nane nijek Rom te kerel adate buti, em so isi šov dji ko deš posto dizane kola djivdinena akate.
O šerune tari romani populacija vakerena kaj ari kerelape buti te arakipe šajipe sa adava te ovel po šukar aso romano kedipe em kaj i država pana na dolelape te rešini adava problemi, a i o Roma nane jekutne sa adava te anen ko than, em te araki šajipe aso akava pučipe.
Ko aver dikipe o čačipe demantujini ja šaj vakeri kaj adava sa so vakerdjam adjaar.
I Maja Mitić kojaj ko lokali zaštitniko e dizanengi ki Vranja vakeri kaj aso sa akala berša injela samo jek slučaj kote inje diskriminacija baši o Roma ki Vranja.
- Adava vakerdjape tari buti. Po ari arakljape i buti a amen popunindjam i prijava em bičaldjam averte.
Adava ačilo pučipe dali inje diskriminacija em kerdjape li diskriminacija baši o Roma.
Ki Vranja nane zameniko asi diskriminacija em o predmet bičaldjape asi republikaki poverenica aso zaštitiba o ravnopravnost.
Amen nanemen slučajevija te ovel diskriminacija a po but šaj te vakeripe taro mobing a na tari diskriminacija - vakeri i Mitićeva.
Akija izjava jasno motela kaj anleder sarinjende ki romani populacija nane manuša em kaj nane sposobna korkore te arake pumare pravija ko državna sistemija.
A ked vakera taro Srbijane slućajevija i situacija nane ništa po šukar. I služba e zaštitnikosi e dizanenge ko okova berš kerdja 119 tužbe kote o manuša dindje 336 kujba ko pravo.
Ko adava vakti kerdjape agorutne 161 predmetija kola dindjepe ko 2015. berš em anglune berša.
Akala podaća vakerena taro sa nacionalna kedipa ki Srbija , a vakeripe taro po but taro deš. Em ikljola kaj em adate i situacija sar ko Roma em kaj na nakela o gendo taro jekegendeso gendo.
Pale em edobor tužbe ari ked dikelape em šunelape so vakerena o Romane šerune liderja em adava sar opomena so but ari lelape vakeriba ki akija tema tari diskriminacija.
O Nebojša Selistarević koja inje angluno većniko ki diz Vranja aso nacionalna pučipa a avdisutno službeniko ko OEBS, vakeri kaj nane dilema em kaj i diskriminacija baši o Roma valjani te čivelpe koproblemi ko jekto than aso akava kedipe.
- Adava direktno diskriminacija ko sa sfere e djivdipase. Najbut dikelape aso arakiba buti.
Samo duj taro pandj odsto Roma isilen buti em adava ko javna firme , kote i buti o po bare dizanengo na mangena te keren, adalese soj adava teleder olengiri čast em soj adava melali buti.
O Roma kolen isi agorutne sikavne ko maškarune sikavne em ko bare em fakultetija nanelen buti em on sar bi djivdinena kerena buti ki sivo ekonomija, biknena ki pijac bačalena ko aver dizja em kedena sekundarna sirovine.
Adava diskriminacionalno stav taro po bare dizane baši o Roma em na dla o Roma te djan anglal em te integrišinenpe ko amalipe em ke državake institucije a o Romane čavore nanelen ćefi te agorčen o sikavipe - vakerio Selistarević.
Em ov sar persona isile primer tari diskriminacija, em so agorčerdja fakultet aso DIF sar jek Rom ko jugo e Srbijako našti te araki buti sar aver po but taro šel kola nane Roma.
O Kenan Rašitović jek taro romane šerune aso Roma ki Bujanovca, em kova jek ki lokalno zajednica adari ki Skupština, vakeri kaj isi bari diskriminacija baši o Roma em kaj adava baro problemi.
- Isi diskriminacija ko djivdipe ko sa segmentija ko amalipe.
Isimen li Roma kola bi bučako? Na. Averenge arakena buti a aso Roma našti sose adava adjaar?
Ko sa sikavne ki Srbija andjape odluka te ovel fakultativno sikajba ki romani čib? Kaj adava sose na kerelape so adjikeripe?
Adava naneli diskriminacija, em naneli diskriminacija ked o Roma našti te ikalen lila adava elementarno pravo e manušeso.
Adava sa em aver nneli diskriminacija? Pučelape o Rašitović.
Em o Enver Asani kova profesori asi rusko čib kova našlo taro Kosovo em kova inje direktori a olese nane buti.
Ov vakeri kaj ate isi diskriminacija adalese so samo olese nane buti a averenge isi.
Em i ov vakeri kaj isi diskriminacija ko sa segmentija ko amalipe a najbut so na arakipe buti aso Roma kola but pare djivdinena.
- Ko sikavne o romne čave ko po bare slučajevija bešena ko najdur klupe taro učitelja em adaleja kerelape diskriminacija a sare trajnena adalestar.
Ovaj tekst prizveden je uz podršku Ministarstva kulture i informisanja u okviru projekta "Stop kriminalu, stop korupciji". Stavovi izneti u njemu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
OK RADIOVrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
