Vranje i čitav jug Srbije, sa svoje tri granice, svaka dužine od po stotinak kilometara predstavlja plodno tlo za prekogranični šverc razne vrste robe.
Šverc mesa unosan biznis na jugu FOTO Getty images
Tako su carinici nedavno, u sprečavanju tri pokušaja krijumčarenja u sklopu mera pojačane kontrole prometa mesa, u Vranju oduzeli oko tone duboko zamrznute piletine poreklom iz SAD i Brazila.
Posle cigareta i duvana, najorganizovaniji ilegalni uvoz robe na područje Pčinjskog okruga je uvoz pilećeg mesa, pre svega pilećih bataka.
Direktor veterinarske stanice u Bujanovcu Miodrag Milković naglašava da se ovaj šverc preko granica odvija nesmanjenim intenzitetom i čak poprima zabrinjavajuće razmere.
- Pre svega, meso takvog porekla nije bezbedno za ljudsku ishranu, zato što je prevalilo ogroman put i zato što je više puta zamrzavano i odmrzavano i bakteriološki nije ispravno.
To meso je posebno štetno pošto u sebi ima hormone, koji su dozvoljeni za tov pre svega u SAD.
Za neškodljivo uklanjanje ovakvog mesa zadužena je Veterinarska inspekcija. Meso se poliva postojanim bojama, i nije više moguće upotrebljavati ga, jer ga čak ni životinje ne uzimaju - pojašnjava Milković.
Na nekoliko tačaka porozne granice sa Kosovom, prema procenama, prođe između četiri i osam tona pilećih bataka na mesečnom nivou.
Deo se švercuje teretnim vozilima, a ako se računa sitan šverc autobuskim linijama kojih je pedesetak dnevno, onda sa Kosova u Pčinjski okrug stigne i do petnaest tona pilećeg mesa mesečno.
Ono se zbog niske cene krčmi i u kafanama, menzama, po porodičnim kućama, i predstavlja izuzetnu opasnost za javno zdravlje stanovništva.
Najgore, nje su svi svesni, ali gladan stomak očigedno ne pita za kvalitet.
Pileći bataci se sa Kosova najčešće dopremaju u Bujanovac ili prigradska naselja, a odatle se roba dalje distribuira širom Srbije.
Problem je što roba iz distributivnih centara u Bujanovcu kreće ka drugim srpskim gradovima u veoma lošem stanju.
Ona se tokom transporta sa jednog mesta na drugo više puta odmrzava, tako da odavde uglavnom odlazi u neispravnom bakteriološkom stanju.
Konzumiranje takvog mesa opasno je pre svega za mladi naraštaj u adolescentskom periodu jer hormoni izazivaju jedan strahovit lom u organizmu.
Kod odraslih se to manifestuje tek upalom grla ili stomačnim tegobama, ali je upotreba tog mesa u dužem periodu veoma štetna.
Opasno je što su mnogi ljudi na ovom siromašnom području prinuđeni su da sebi kupuju batake sa Kosova. To je za njih jedini način da imaju meso u obroku.
Kada je reč o sličnom mesu iz Brazila i Argentine, ono je pre svega bakteriološki neispravno jer je usput zamrzavano i odmrzavano ko zna koliko puta.
Pored opasnosti po zdravlje ljudi, švercovano meso direktno nanosi štetu i domaćem stočarstvu, ukazuje Milković.
- To je direktna šteta domaćem stočarstvu. Poslednjih godina se, gledano kroz subvencije, pokušava da zaustavi opadanje stočarstva u Srbiji.
Ali, uvoznički lobi i uvozni Pravilnik Ministarstva poljoprivrede, koji je donela prethodna ministarka Snežana Bogosavljević Bošković, utiču na ovakve pojave.
Taj pravilnik kaže da je rok upotrebe mesa godinu dana a u EU je, recimo, šest meseci.
I takvo meso dolazi na naše tržište, odmrzava se i prodaje kao sveže, bakteriološki je ispravno, i nije nebezbedno za ishranu, ali nije ni dobrog kvaliteta - navodi Milković.
Meso na Kosovo pak stiže uglavnom preko luka u Crnoj Gori, odakle se dovozi bez bilo kakvih carinskih deklaracija.
Iz Policijske uprave Vranje nisu želeli da govore o sve učestalijem švercu mesa sa Kosova, uz obrazloženje da Uprava carine ima potpunije i preciznije podatke o tome.
Kada je ranije OK Radio pisao o ovoj pojavi iz PU Vranje su rekli da je “najizraženiji nelegalni uvoz mesa je sa područja Kosova i Metohije odakle najviše stižu američki bataci, ali i brazilsko svinjsko meso koje se dalje distribuira na području Vranja i južne Srbije.
Meso se delom prodaje u kafanama, a posebno u većim količinama za pripremu masovnih proslava - svadbi, rođendana i slično”.
Da bi policija mogla da reaguje u vezi sa krivičnim delima krijumčarenje i nedozvoljena trgovina, potrebna je veća količina, tačnije veći novčani iznos protivpravno pribavljene imovinske koristi.
U najvećem broju slučajeva odgovornost preuzima veterinarska inspekcija koja podnosi prekršajne prijave, a ukoliko je vrednost robe veća, posle konsultacija sa nadležnim tužiocem, podnose se i krivične prijave.
Pored štete po zdravlje ljudi, šverc mesa je i udar na budžet Srbije, zbog neplaćanja svih propisanih dažbina.
Veterinarski inspektor za područje Pčinjskog okruga Biljana Đorđević nije želela da govori o tome šta preduzima inspekcija kada je u pitanju kontrola prometa mesa.
- Nikakve izjave oko tih bataka ne smemo da dajemo medijima. Bez dozvole Uprave za veterinu, ne smem ništa da govorim - jasna je bila Đorđevićeva.
Načelnica Odeljenja Veterinarske inspekcije u Ministarstva poljoprivrede Sanja Čelebićanin u ranijim izjavama za OK Radio rekla je da su nadležne službe na području Bujanovca danonoćno angažovane jer je problem šverca pilećeg mesa veliki.
- Ne može se govoriti o poreklu zaplenjenog mesa, jer inspekcija uništava svu robu bez deklaracije na srpskom jeziku i bez prateće dokumentacije.
Takvo pileće meso je automatski higijenski neispravno.
Na području Bujanovca se radi neprestano i veterinarskoj inspekciji stižu izveštaji o zapleni.
Nekada je to 500 kilograma, ali ima i dana kada se uništi dve, tri pa i šest tona pilećeg mesa.
Ne treba se plašiti prisustva takvih bataka u radnjama jer su policija i inspekcije neprestano na terenu - poručila je Čelebićanin.
Kako god, kupcima ostaje da budu na oprezu šta kupuju i koje ugostiteljske objekte biraju da bi u njima jeli.
Ovaj tekst prizveden je uz podršku Ministarstva kulture i informisanja u okviru projekta "Stop kriminalu, stop korupciji". Stavovi izneti u njemu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
OK RADIOVrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
