Vranje - Tradicionalna svečanost na kojoj su proglašeni najbolji pojedinci i kolektivi u vranjskom sportu u protekloj godini, održana je u sali hotela Vranje, po 37. put i nažalost nije donela ništa novo osim odličnog sportsko-političkog performansa u režiji gardonačelnika Zorana Antića, koji se kao dugogodišnji predsednik Sportskog saveza, itekako, izveštao u organizaciji istog.
izbor za najboljeg sportistu
Kristalna sala u hotelu Vranje je bila prepuna, a kako ne bi kad je ove godine proglašeno, čak, 47 sportskih nada koje su budućnost vranjskog sporta. Budućnosti koje godinama nema.
Potom, toliki uspešni sportisti iz osnovnih i srednjih škola. Kao da su osvojili sve Olimpijade u Srbiji i šire. Ali, cilj je ostvaren. Samo njih je bilo preko 70, pa njihovi roditelji, po koji deda ili baba, njihoivi drugovi i drugarice iz elipa, pa ostali sportisti i gosti, plus 40-tak radnika iz Sportskog saveza i sala je dupke prepuna.
Šarena sportska laž u državi koja trenutno opstaje na virtuelnoj laži hleba i igara.
Sve idealno samo što sporta u Vranju nema i što nikad u njegovoj istoriji gori nije bio. Klupski pogotovo, koji je doživeo dno dna. Kako reče jedan sportski radnik: “Kopamo ispod dna, nikako da dođemo do kraja!”
Ipak, u svoj toj sportsko političkoj žabokrečini isplivale su prave vrednosti u pojedinačnom sportu.
Miloš Tasić, strelac i Dragana Sretenović, kik bokserka, su pravi promoteri vranjskog sporta. Kako stoje stvari, zbog konkurencije, Dragana koja je po treći put najbolja sportiskinja grada imaće priliku da bude i po deseti put,
Tasić koji je najbolji sportista, po drugi put, ipak, ako želi uspešnu seniorsku katiijeru moraće da beži iz Vranja u neki od beogradskih klubova, pre svega, zbog uslova rada.
O progalašenju RK Vranje 1957. za najbolji kolektiv ne treba trošiti reči.
Kad se, najverovatnije, videlo da neme ko, a ima, zašto ne, recino, Ragbi klub 13 Soko, rešili su da bude “naš” klub, pa zar nije upsešno pošao lige zvane “betonjerke”.
Kad je reč o klubu Ragbi 13 Soko, naravno da se zaboravilo i na Đorđa Stošića reprezentativca Srbije, a mogao je da bude sportsko iznenđenje. Stošić je igrao za kadetsku, omladinsku reprezentaciju i nastupao za sokolove u seniorskoj ekipi. Trenutno je jedan od najpersektivnijih ragbista u Srbiji.
Nagrada za životno delo u oblasti sporta pripala je Branki Stanković, džudistkinji, svojevremeno osvajaču bronzane medalje na Evropskom prvenstvu u Italiji. Svaka čast! Tu nema dileme, zaslužila je Branka i ranije.
Posthumna priznanja u oblasti sporta dodeljena su fudbalerima Bogosavu Pešiću Robiju i Čedomiru Jovanoviću Čedi Osimu. To će svi da pozdrave, mada bih lično voleo da je, recimo, Čeda Jovanović Osim dobio priznanje dok je bio živ.
Dobro smo se poznavali, isto mislili, pa bi bilo interesantno da li bi nagradu tada primio. Znaju to i ovi koji ga sad veličaju.
Komisija za izbor dodelila je i Specijalno priznanje za 40 godina rada i postojanja, Košarkaškom klubu Jug.. To može da prođe jer je za minuli rad, ali treba podsetiti da je KK Jug trenutno klub koji služi za primer kako ne treba raditi u sportu.
Na kraju, stigosmo i do najboljeg sportskog radnika Biljane Stojković iz Stručne službe Sportskog saveza grada Vranja, najboljeg trenera Igora Stojiljkovića iz teniskog kluba „Lav“ i najbolji stručnjaka u oblasti sporta sportskih novinara Danijele Arsić i Srđana Nikolića, uredniki sajta Sportskog saveza.
Iskreno, obradovao sam se nagradi mojih kolega Srđana Nikolića i Danijele Arsić, zbog njih ne zbog značaja istih, ali kad sam čuo zašto su je dobili slatko sam se nasmejao. Nikolić, koji je godine proveo u KK Jug kao trener, koji je delegat na republičkoj ligi u košarci dobija nagradu kao urednik sajta SS. Nešto slično i Danijela, koja je uspešan sportski radnik kao delegat.
O Biljani Stokovič i ostalim neću komentarisati jer nakon 45 godina mog aktivnog učešća u sportu i kasnije u novinarstvu za dotične prersone nisam čuo. Jedino što me obradovalo to je da postoji teniski klub Lav i da, ako neko reče, na putu je stvaranja novih Đokovičća i Ivanovićki.
I da završim, rećima, novouspostvaljne javne vrednosti Srbije, gospočeta Ekrema Jevrića: “Pravili smo šouuove, bate”!
Neka je sa srećom!
Dušan Đorđević
Vrati se na kategoriju Lokalni sport
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
